Komičnost, didaktičnost i zajedništvo kao ključ opstanka

Feljton Kazališni amaterizam: Pučke komedije Tončija Surjana Trofe: Privaranti i prvi dio drame Samo nas kupus može spasiti (3. dio)

• 
  
  SAMO NAS KUPUS MOŽE SPASITI
  
  Za razliku od dotadašnjih komedija velolučkih pučkih autora, ovaj se komad temelji na izmišljenoj priči, a ne na istinitom događaju. Tekst je dobio Pohvalnicu Hrvatskog sabora kulture na natječaju za Susret hrvatskih zavičajnih književnika 2014. godine.
  
  Ante i Mara imaju sina Tonija i snahu Tinu, a tu je i Antina majka Kata koja je sklerotična i slabo čuje, no svojim komentarima svima ide na živce. Toni i Tina su završili fakultet, ali su nezaposleni i nikako ne mogu naći posao. Svaki dan jedu kupus na razne načine pripravljen jer nemaju novaca za nešto drugo, dok kupus sam raste na Antinoj zemlji uz more. Toniju je već toga kupusa dosta i prigovara što ga svaki dan mora jesti. Nasuprot tome, Ante stalno ističe kako je kupus zdrav i kako će ih samo on spasiti.

  Ivan, Antin rođak, ima turističku agenciju i dovodi im kao goste američki bračni par (žena je iz Dalmatinske Zagore). Taj Amerikanac ima veliki dućan mješovite robe u kojem uglavnom drži gotovu hranu jer, kako on ističe, Amerikanci nemaju vremena kuhati. Tada Tini padne na um ideja o njihovom obiteljskom poduzeću tj. da pripremaju gotova jela od kupusa koja bi John plasirao u svojoj trgovini. On prihvati uzeti manju količinu njihovih proizvoda i nakon nekog vremena im javi da odlično prolazi i da ima za njih veliku narudžbu. Ivan je cijelo vrijeme sumnjao da će im taj posao uspjeti, no na kraju priznaje da je bio u krivu.

  Naslov komedije kao da je i pouka komada jer je kupus zaista spasio Antinu obitelj. Pouka je i to da čovjek sam ne može ništa, ali kada se ljudi udruže – tada mogu učiniti sve. Na početku komada postoji izvjestan nesklad jer obitelj teško živi budući da su penzije male, a mladi su nezaposleni unatoč završenim fakultetima. Od turizma se nikako ne može cijele godine živjeti. U teškoj materijalnoj situaciji, izlaz je tradicionalna poljoprivreda jer se ekološki proizvodi danas traže, pogotovo među bogatijim ljudima i u bogatijim zemljama. Tradicija se spaja s dobrom idejom i znanjima iz poslovanja i marketinga. To je ključ opstanka na otocima pa je uspjeh ove obitelji na neki način recept za sve otočane. Bitno je da se ujedine i stari i mladi, da rade zajedno i da obitelj bude na okupu. Počelo je s nekim poremećenim redom stvari, nezaposlenošću i siromaštvom, a završava sa uspostavom idealne slike – mladi koji ostaju na otoku, a tri generacije jedne obitelji žive od uspješnog obiteljskog posla.

  

  Priča se uklapa u totalitet životnoga iskustva današnjih otočana, govori o njihovim problemima uz likove koje poznaju i s kojima se mogu poistovjetiti. U ovoj komediji staro i novo nisu u sukobu, dapače, oni se skladno nadopunjuju odnosno zajedno tvore dobar poslovni projekt. Tako u početku Anti nije jasno kako bi se to mladi morali sami zapošljavati što se stalno govori na televiziji pa mu snaha tumači da treba zamisliti neki posao kojim se nitko drugi ne bavi, a koji će donijeti zaradu.

  Priča koju donosi ova komedija je tipična priča o otočkom stanovništvu koje pokušava preživjeti i ostati na otocima s kojih se mladi, nažalost, sve više iseljavaju. Osim komike koja se očituje pogotovo u dijalozima, postoji i element didaktičnosti jer na neki način upućuje ljude kako se ipak može preživjeti u teškim ekonomskim uvjetima. Likovi su tipični predstavnici različitih generacija koje danas silom prilika zajedno žive, no oni su ono što je bila nužda zapravo pretvorili u svoju prednost.

  PRIVARANTI

  Ovo je zadnja Surjanova veća komedija. Nagrađena je Plaketom Kalman Mesarić za najbolji dramski tekst na natječaju za Susret hrvatskih zavičajnih književnika Hrvatskog sabora kulture 2016. godine.
  
  Ante i Mara su supružnici koji imaju kći Tinu, ali Ante se boji da ju njezin dečko Pere neće oženiti i da će ona ostati stara cura jer ionako nije baš u cvijetu mladosti. S njima živi i  Antina majka Kata nagluha na jedno uho.

  

  Svrativši k njima, susjed Ivan im nadugačko priča o prevarantima koji na razne načine hoće ukrasti ljudima, pogotovo starijima, novac pod raznim izlikama. On nudi i niz savjeta i preporuka kako se od takvih prevaranata čuvati. Tijekom tog razgovora doista dolazi dvoje prevaranata, navodnih službenika neke banke, koji su po Ivanovom mišljenju autentični bankari. Oni mu izmame ušteđevinu s lažnim obećanjem da će se za dvije godine udvostručiti. Nedugo nakon toga stiže i inspektor Skok koji razotkriva prijevaru pa su Ivan i njegova žena očajni jer su izgubili novac. Komedija ipak sretno završava za Antinu obitelj jer Pere obećava  da će se oženiti Tinom.

  I u ovom igrokazu, kao i u Diletantima, žali se za minulim vremenima. Prije, naime, ljudi nisu bili toliko opsjednuti novcem i imali su u sebi više ljudskosti te ispada da u današnje vrijeme najviše novaca ima onaj tko krade. Ante i Mara razgovaraju o tome kako su oni bili odgajani u poštenju te u uvjerenju da se samo radom mora nešto zaraditi. Baka dodaje da joj nije jasno kakvo je to vrijeme došlo – sada se razgovara o raznoraznim lupežima i prevarantima, a u njezino se vrijeme pričalo o tome kako se veseliti, zapjevati, družiti se, pojesti, popiti, nekoga zagrliti i poljubiti.

  Ljudi su, nažalost, na takvo stanje već oguglali te Ante u jednom trenutku konstatira da se kod nas stalno vara i krade, da to nije nikakvo čudo te da smo na to već svi navikli. Lažne diplome i lažni doktorati više nisu nikakvo iznenađenje. Nedostatak posla u državi kao i želja današnjih ljudi da što brže i lakše zarade, raj su za svakakve prevarante. Izražava se i uvjerenje da ni u toj Europi kojoj smo svi težili nije sve ni lijepo ni pošteno pa u tom smislu nemamo ništa posebno od njih naučiti. Kakogod bilo, društvo počiva na izokrenutim vrijednostima i čini se da iz takve situacije dugoročno nema izlaza.

  

  Iako drama završava uspostavom neke ravnoteže budući da je prijevara razotkrivena, a onaj koji se hvalisao da zna sve o prevarantima biva kažnjen zbog svoje gramzljivosti, ipak ostaje neki gorak okus u ustima. Vremena su se definitivno promijenila, a te promjene nisu niti dobre niti poželjne.

  © Ozana Iveković, KAZALIŠTE.hr, 22. prosinca 2022.

  

  Feljton Kazališni amaterizam sufinanciran je sredstvima Fonda za pluralizam Agencije za elektroničke medije

  
  
  SAMO NAS KUPUS MOŽE SPASIT
  Komedija na veloluškom dijalektu autora Tončija Surjana Trofe (1. dio)
  Vela Luka, 2014.

  LICA:

  ANTE, otac, umirovljenik                                         
  MARA, žena mu                                                             
  KATA, mat Antetu, u skrlozi (nosi obrusac i debele oćale za vid)                                             
  TONI, sin oženjen,  nezaposlen,  završio fakultet       
  TINA, žena Toniju,  nezaposlena,  završila fakultet         
  ĐON, Amerikanac, (doša na litovanje, a u Americi ima veliku butigu)    
  ANA, žena Đonu, porjeklom iz Hrvatske                                                  
  ĐOANA, ćer Đona i Ane
  IVAN, rojak Antetu                                                                                      
  PERE, sin Ivanu                                                    
  
  Vrijeme radnje: 2014.                                                                                                   
  Mjesto radnje: Malo otočno mjesto uz more. Događa se danas u malin mistu na otoku 2014. 

  1.

  Događa se danas u malom mjestu na otoku u kući koja ima pogled na more, u prostoriji koja je dnevni boravak i trpezarija. Desno je stol s četiri stolice, a iza njega „kredenca“. Na stolu bocun vina i dvi čaše. Između kredence i stola desno je prolaz za u kuhinju i ostali dio kuće. Ravno po sredini, do kredence je izlaz iz kuće. Lijevo su vrata za ulaz u dio kuće gdje je apartman za iznajmljivanje. Do tih vrata se nalazi i mali stolić na kojemu je laptop.
  
  (Dolazi Ante, iz vanka, kroz sredinu, nosi ispod ruke listove domaćeg kupusa i stavlja ih na stol)

  MARA: (dolazi iz desna, nosi teću i nož)   Ante, a di si ovo ubra? ( uzme nož i počne čistit kupus)
  ANTE:    A što pitaš ?
  MARA:  Ma viš kako je kripan, lipi, zelen.
  ANTE :  Bome u onu ogradu blizu mora. Nima bojega kupusa  od onega što reste di ga slast od mora polije.
  MARA:  A što si još čini ?
  ANTE:  Usadi san još dvista kupusa.
  MARA: Dvista, a je li nan potriba toliko ?
  ANTE:  Neka se najde. Znaš i sama u kojoj smo situaciji. I sin i nevista su nan bez posla, pensija je mala i samo nas kupus može spasit.
  MARA: Ije, imaš pravo, obadva su svršili falkultet, a ne možu nać posal, .. ma di to ima.  I sad, što će in sad te velikane skule, kad ne možu nać posal.
  ANTE:  Muči Mare, skula je skula, uvik će štogod ostat u glavi, a posal će nać, kad tad, … a do tadar ćemo se kakogod snahodit.  Zato san i usadi onoliko kupusa, a sutra ću opet poć. (dolazi Kata, mat Antetu, Ante ustane i ide prima njoj.)
  ANTE:  Pomalo maja nemoj past, sedi odeka.   (odvede je do stolice)
  KATA:  Hoću, samo mi stavi kušin na katridu.
  ANTE:  Evo ga, (stavi kušin na stolicu koji je bio na tlu)  da ti ne bi bilo tvrdo.  
  MARA : Kate, hoćeš li štogod popit,  jesi li žedna?

  2.

  KATA:  Ne znan ćerce, ne sjećan se.
  ANTE:  Ne sjećaš se,  jesi li žedna ?
  KATA:  Bome ne.
  MARA: (Antetu)   Opet je ćapala skrloza.
  
  (Dolaze Toni i Tina. Tina sjede za mali stol lijevo, otvori i gleda u laptop)

  TONI:  (veselo) Evo i nas,  maja.  (zabrinuto)  Je li to opet kupusa za obid, a jili smo ga cilu setemanu?
  KATA:  Jan se tega ne sjeća.
  TONI :  Ti se baba ničega ne sjećaš, blago tebi.
  MARA: Znaš da kupusa imamo toliko,  a šćeta je da propade.
  TONI:   Još malo i pozelenit ću koliko san ga izi ovo godišće.
  KATA:  Bome i gusinica je zelena.
  TONI:  Ma, je li je čujete, sad me je i baba počela šujat.
  ANTE:  Toni moj, a što ti fali, pogledaj se kaki si,  zdrav i jak, ..  a to ti je najviše poradi kupusa,  nijedno povrće nin zdravo kako naš domaći kupus.
  KATA:  E, a zdravje je najvažnijo.
  TINA:  Bome,  meni ni mrzak kupus,  draži mi je nego meso.
  TONI:  Draži ti je od lipega bokuna teletine?
  ANTE:  Bome da ije, i meni. Viš je kaku liniju ima, kako je elegantna, .. a da jiš meso zaokružili  bi te se obadva kako baluni.
  TONI:  Ma nin meni mrzak kupus, nego mi je mrsko što ga jimo svaki dan.
  ANTE: I jan i moj pokojan  otac, tvoj dida i pradida uvik su jili kupus i uvik su bili zdravi, i nikad nisu hodili u likara, ..  a viš danas ove što jidu meso, pune su ih ambulante.
  TONI:  Ala nemoj opet tako, nin to poradi mesa. Život je danas drugačiji, s puno više briga i stresa,  zato se punu ambulante.
  ANTE:  Tako je, ma je i ovako kako san jan reka.
  KATA :  Što si reka, oli jan moran poć u ambulantu?
  ANTE:   Ni tebi potriba od likara, ti si zdravija od mene.
  KATA:   Jerbo jin kupus, .. jeli takoToni ?
  TONI:  (učini mot kako da će joj štogod reć,ali mahne s glavom i govori materi i ocu) Ma zna jan da nimamo solad i da ne možemo puno kupit, samo mi digod dojde napamet i drugačija spiza. 
  MARA:  A ne jimo samo kupus, uvik još štogod bude uzanje.  Digod malo frigane ribe, digod bokun kokoše, a danas će bit dvi slane,  kako se  može.
  ANTE:  Znaš i san  da ni posla ni u mistu, a ni u državi. Ni vin dva s fakultetima se ne možete zaposlit, a do tadar...  
  TONI:  Znan jan što ćeš ti reć, kako i uvik,  samo nas kupus može spasit.  
  ANTE:   Bome, njega možeš brat i jist po cilo godišće.            
  KATA:  Čini mi se da san i jan jila kupus, ali se ne mogu sjetit kad je to bilo.
  TONI:  Sinoć baba, sinoć, i učera cili dan,  kako i svi mi, si jila kupus.
  KATA:  A, jesan li ga puno izila?    
  IVAN:  (Dolazi iz vanka i govori Antetu, veselo)   Zdravi bili rojače. 
  ANTE:  Dobro doša Ivane, a što ima nova ?  Nisi ti doša bez novitadi.
  IVAN:  Sad ću van reć.
  ANTE:  Ala, ne stoj na noge, sedi odeka i popij bevandu. 
  IVAN:  ( sede za stol ) Kako si Kate, izgledaš mi lipo.
  KATA:  Ne sjećan se jan sinko kad je to bilo.
  IVAN:  (govori Antetu i Mariji)  Ma ovo san van doša reć,   malopri su došli niki furešti na litovanje u Luku. Znan da van je potriban svaki solad, pa ako će te primit trojicu na setemanu dan, mogu van ih odma poslat.

  4.

  ANTE:  E, ti si pravi rojak.  Sigurno da ćemo ih primit,  zato smo i preuredili ti tamo dil kuće u apartman, to znaš.        (ulije vino u čaše)
  TINA:  (pokazuje na laptop)  Evo, baš gledan odeka na internetu,  izašle su nan slike apartmana na veb stranicu turističke agencije.
  IVAN:  Ije, to su moji iz agencije stavili jutros.  (ustane i gleda u laptop)
  ANTE:  Jeli, neka vidin  (približi se i gleda)  Ma viš ti kako lipo izgleda. Mare danu dojdi ovamo. 
  MARA:  (dolazi )  Pogledaj ti te liposti, izgleda boje nego u hotelu. Rekla san ti jan odmah da naša nevista ima smisla za ovo uredit.
  ANTE:  (Ivanu) Ovi raspored, ove boje i namještaj, to je sve ideja naše neviste, Tine.
  TONI:  Bome to je učila na fakultetu, ona je završila, vanjsku trgovinu i dizajn.
  KATA:  Što si reka komu će se dizat?
  ANTE:  Muči maja kad neznaš što govorimo !
  IVAN:  Nego, sad ću jan zazvat sina Pereta.  (uzme mobitel i zove)  Pere, danu te amerikance dovedi u rojaka Anteta, ..  odma, e. (vraće se prema stolu)  Sad će ih un dovest.  A što će te za obid, zeja?
  MARA:  A, danas smo tako planirali.
  KATA:  Čini mi se da ga odavna nismo jili.
  IVAN:  Meni kupus nin jadno po gustu.
  ANTE:  Ne znaš ti kako je dobar ovi naš kupus, kad biš zna, ji biš ga svaki dan. Nego reci ti nama, kaka je situacija u mistu. Je li digod štogod posla za ovo dvoje mojih. (pokazuje na Tinu i Tonija)
  IVAN:  Nin dobra situacija. Toliko je nezaposlenih.  Nikad ih ovoliko nin bilo bez posla. Ne možeš virovat, nin jih više ni u kafićima.
  ANTE:  Sigurno nimaju solad...,udri je lamin u dno. Bit će tako i po drugin mistima. A,  što govoru oni gore u državi, di će se ti mladi i kad zaposlit.
  IVAN:  Bome gledaš i tin televiziju, stalno govoru da se moraju sami zaposlit.
  ANTE:  Sami zaposlit ?  Sve me je strah da ne greduća digod vanka u svit.
  IVAN:  (zvoni mobitel, Ivan se javi)   Halo... evo sad ću doć. (govori Antetu)  Moran jedan čas poć do agencije, pa ću se vratit. (odlazi)
  ANTE:  Hodi hodi. ( govori svima)   Ma znaš da su ti gore justi. Kako se to čovik može san zaposlit. San čovik ni zaništa.
  TINA:  To tako govoru, da biš izumi posal kojega nimaju drugi,  i undar se zaposliš na temu što si izumi.
  KATA:  E, a moj pokojan je bi izumi sumpijaču s dugun ručicun, .. (svi je gledaju) bome da se ne bi isparila, kad pritiskan zeje, kad ono vre na ognju.
  (Dolazi Pere, nosi i poteže tri kufera i torbe. Stavi kufere nasrid prostorije)
  TONI:   A, što je to Pere, vas si se zapiha.
  PERE:  (zapihano)  Zdravi bili, evo dove san van goste iz Amerike.
  (ulaze Đon, Ana i Đoana. Svi imaju šešire.)
  ĐON:   (Đon skine šešir)  Gud moning, ja, Đon, jes, jes, ovo moja vajf  i doter.
  ANTE:  (prilazi i rukuje se s Đonom)  Drago mi je što ste došli, ja san Ante, a ovo je moja žena Mara, a ovo su Toni i Tina.  (pokazuje)
  KATA:   (viče)  A jan,  jan san Kata.
  ĐON:    (maše Kati)  Aa, Kata, dobra dan Kata, dobra dan evribadi.
  MARA:   (rukuje se s Đonom) Dobro došli, jan van neznan ameriški, nego po našu.
  ANA:  (rukuje se i poljubi s Antetu ) Dobar dan, ja sam Ana, a moji su porijeklom iz Splita. ( u govoru se osjeća američki, naglasak)
  MARA:  (rukuje se s Anom)  Dobro došli, a zato govoriš naški !
  ANTE:    (Ani)  I baš si iz Splita.
  ANA:      Ma, ono gorika malo poviše, koji kilometar, to ti je sve isto.
  KATA:    A, ne bi jan rekla da je baš isto.
  ĐOANA:  (Đoana prilazi, rukuje se i poljubi s Antetom ) Lipo doć ovdje i upoznati vas.

  6.

  KATA:  Ante,  ćapa si dva pera, an. (Đon, Ana i Đoana se rukuju s Tinu i Tonijem)
  ANTE:  Maja, vaja se pozdravit s gostima. (Ani)  Kako si se tin upoznala s Đonu.
  ANA:  Kad san bila ono ovolicna, (pokazuje)  moji su ošli u Ameriku i tamo smo ti se mi upoznali, razumiš ti mene. Čuli ste da i Đon i Đoana govore Rvatski.   
  ĐOANA:  Svi su ljubazni. I Pere isto tako, nosi sve umisto nas. (pokazuje na Pereta koji sjedi na kuferu )
  TONI :     A sviđa ti se Pere ?
  ĐOANA:  Jes, puno jak.
  TINA:    (govori gostima na engleski)  Sidaun plis, sedite malo.
  (Đon sjede za stol do Anteta, Ana stoji iza njega. Pere sede na kufer, a do njega Đoana)
  KATA:  A zašto ste svi tako blidi, jeli van to muka od puta?
  ANA:    Ne, tamo oklen smo došli je sada ladno, nema ti puno sunca.
  ANTE:  Đon, jesili za bevandu, za vino?  (pokazuje i ulije mu u čašu)
  ĐON:  Jes, aj lajk (napije se i mljaska ustima ) veri nais, veri gud, veri gud.
  KATA:  Popij ti još jedan, pa ćeš lako poć dat gudi !
  ANTE: (govori Kati)  Maja, ovo su nan gosti, vaja bit pristojan s njima.  (ona potvrdno maše s glavom)
  TINA: (govori Ani)  Ana, a što vi radite u Americi ?
  ANA:  Ja ti ne radin, ali moj ti čovk ima velku butigu ka stadion. 
  ĐON:  Jes, big  butiga, tu mač pipl kam evri dei, evri dei. Tu mač biznis.
  KATA:  A je li van fali čejadi za fatigat?
  MARA:  Muči Kate, kake to veze sada ima ?
  KATA:  Bome, mogli bi se Toni i Tina tamo zaposlit !
  TONI:  (zainteresirano) A kaka je to butiga ?

  7.

  ANA:  Najviše ti prodajemo ranu, jer evri badi mast iit. To ti je najsigurnije.
  Ima i puno drugih lipih stvari, ali najviše rane.  Zove ti se:  Big fud šop Đon.
  KATA:  Ma viš tin lipega imena.
  TINA:  (Ani)  A kaku hranu prodajete.
  ANA:   Imamo ti ribe, mesa, voća, povrća, svega i puno, puno razne rane u konzervama.
  ĐON:  Amerikano no hev tajm, nema vrimena  za priperd fud. Hrana mast bi gotova, pakovana.  Jes.  Samo open,  (pokazuje rukama) jedeš i ideš radit.
  TONI:  Maja, jeli čuješ, nego tamo varu kupusa kako mi odeka.
  ANTE:  Toni opet ti spominješ kupus.
  TONI:  A što ću jan,  kad mi je to stalno na pameti i na trpezi.
  ĐON:  Kupus, vot is kupus ?
  ANTE:  Aa,  kupus, to ti je ovo  (pokazuje), to je naša najboja i najzdravije spiza. Dobar je za probavu, daje snagu, i možeš ga jist po cili dan.
  MARA : Jeste li gladni, hoćelite malo provat, ostalo nan je od sinoć, hoću li poć donit?
  ANA:   Ne, vala vam lipa, nismo gladni.
  ANTE :  Kako niste gladni, a putovali ste cilu noć ?
  ANA:  Evo sad smi ti mi pojeli po jednu čokoladu.
  TONI:  Ćikolatu, jeste li to kupili na rivi ?
  ANA:  Ne, to smo ti mi donijeli iz amerike, mi ti to često jedemo. Ne treba ti ni pijat, ni zlica ništa, samo otvoriš i jedeš.
  ĐOANA: Tu mii.. najdraža Mars čokolata. (izvadi jednu iz đepa i daje Peretu)
  KATA:  A meni Dorina, to je naša.
  TINA:  (Ani i Đonu)  Hoćete li se poć raskomodit u apartman?

  8.

  ANA:  To bi bilo dobro, idemo Đon, kaman.
  ĐON:  Jes, jes, aj kaming. (gucne još malo vina. Tina ih uvede u kuću lijevo, a Pere nosi kofere i bulse)
  IVAN:  (dolazi) A, di su Amerikanci, jesteli ih smistili.
  MARA:  Baš su ih odveli u kuću, samo su nikako malo blidi.
  IVAN:  Ali tek su došli. Oni van drugačije živu od nas, a i klima je tamo drugačija.
  KATA:  Može to bit i do hrane. Rekli su da puno jidu gotove spize iz važih.
  ANTE:  Imaju solad pa možu kupit, .. ali ne bi se jan tega okusi, ko zna što je sve unutra.
  IVAN:   Ala, sad ćete ćapat i vi koji solad, pa će van bit malo lašnje. Turizam van je budućnost nas na otocima.
  ANTE:  Nisa baš siguran, to dura samo dva miseca, a vaja jist cilo godišće. Sva srića san jan usadi toliko kupusa, a ode na otocima,  (uzima list kupusa i pokazuje) samo nas kupus može spasit. 
  (Vraćaju se Tina i Pere. Pere sede lijevo blizu laptopa i igra se mobitelom)
  IVAN:   Jeste li ih smistili ?
  TINA:    Jesmo, lipo in je ne može in bit boje. Odma su izašli na taracu, a vidi se cila vala.
  TONI:   A sve in je novo, oni su prvi gosti u apartmanu.
  MARA:  Da mi je poć zavirit u tu njihovu veliku butigu.
  ANTE:   A pa što biš, za poć u taku butigu vaja imat puno solad.
  MARA:  Bila bi jan zadovojna i samo vidit što sve ima unutra.
  TINA:   Ma, dok su pripovidali o toj butizi, ništo mi je palo napamet.
  TONI:   A što to?
  TINA:   Sad ću van reć, ali se nemojte smijat, najprvo sedite.  (svi sedu, ona ostane na nogama)

  9.

  KATA:  Bome ja san sela, ali neznan kad.
  TINA:  Čuli ste da ovi što je doša, ima velikanu butigu i da prodaje hranu.
  ANTE:  Jesmo pa što, ..  oli biš išla u ameriku ?
  TINA:  Ma ne. Ovako,  un ima veliku butigu, a mi imamo puno kupusa.
  IVAN:  (iznenađen ustane i uzima list kupusa)  Da ti ni slučajno došlo napamet, da biš ovi kupus prodavala u njegovoj butizi.
  TINA:   E, baš to.  (svi se gledaju)
  IVAN:  To ti neće proć.
  TINA:   A zašto ne ?
  IVAN:   Najprvo, ovi se kupus puno vari, a amerikanci nimaju kad varit.  Drugo, ovi kupus kad ga variš smrdi.
  ANTE:  Nemoj mi rojače vriđat kupus. To je taki vonj, un tako vonja kad se vari.
  KATA:  Jan se ne sjeća da kupus smrdi.  (vonja se na list od kupusa)
  TONI:   Pustite Tinu neka reče do kraja.
  TINA:  Čuli ste ga da amerikanci jidu puno parićane, gotove i pakovane spize .
  ANTE:  Ije, tako je reka, i un i ona.
  TINA:  Mi ćemo stavit kupus u važe i dat mu neka prodaje.
  ANTE:  (iznenađeno)  Kupus iz važi, a što je tebi, to nisan nikad ču.
  IVAN:  Ma ti ćerce nisi prava, a koliko bi listi kupusa stalo u važ?
  TONI:  Pomalo, pomalo, ovo mi se sviđa što je rekla Tina. Tako bi mo se rješili kupusa,  i pa bimo ga mi doma manje jili.  Sve sam te razumi. (pojubi Tinu) Pametnice moja.
   IVAN:   (Tonetu)   Ma što je i tebi, o čemu to govoriš. Prodavat ćeš amerikancima kupus iz važi. Oli misliš da su oni tako ludi.

  10.

  TINA:  Nemojte se ništa čudit. Amerikanci svašta kupuju iz važi. I bižej, i frementun, i pošanj, i gulaš.... 
  TONI:   Bome i u nas to možeš kupit, i paprike, i pamidore i kukumare ….
  TINA:   Samo vaja stavit u važ i sve će van oni kupit.
  ANTE:  Dico moja, a da van ni febra, an?
  KATA:  Jan mislin da meni ni febra.
  TONI:   Pomalo, pomalo, nemojte prišit.
  TINA:  Slušajte ovamo, nećemo mu dat sirovi kupus.
  ANTE:  A nego ?
  TINA:  Mi ćemo kupus svarit, stavit ga u važe i prodavat u Ameriku.
  IVAN:  Ali dok dojde tamo, proć će koji dan, a možda i više i ko će to undar kupit.
  ANTE :  Vidi se rojače da ne jiš puno kupusa. Kupus od večere  je puno slaji kad ga stopliš sutradan. (Tini) To bi moglo i vajat.
  TONI:   Jan san za.
  ANTE:  Naš kupus, ovi naš domaći (ustaje i pokazuje)  je najboji na svitu.
  TINA:  I još ništo. To je ekološki kupus.
  ANTE:  Tako je. Kupus usadiš, ni ga potriba ni polivat ni stavjat umitnji gnjoj, ništa, un san reste. Imaš pravo nevista, ovo je ekološki kupus.
  MARA:   Ovo je zdrava hrana.
  TINA:   Tako je, to je ekološka i zdrava hrana.
  TONI:   I još reste na škoju blizu mora. Ima sve okuse mora i prirode.
  ANTE:  Sad kad ovo sve skupa čujin, jan san za poć u posal. Reka san van, da nas samo kupus može spasit.
  MARA:  Ako si ti, undar san i jan za.

  11.

  KATA:  I ja san za, samo san zaboravila o čemu ste govorili.
  IVAN:  Ma vin judi niste pravi. Od nevoje,  svašta van se mota po glavi.
  TONI:   Ovako ćemo organizirat posal. Otac će sadit kupus,  na svu zemju što imamo.
  ANTE:  Sve ću nasadit. I još i više.  Ive, hoćeš li mi dat oni tvoj laz, di smo mrginjati, da i tamo usadin kupusa.
  IVAN:  Ma, nisan baš siguran, znaš, tamo san misli usadit kumpire.
  ANTE:  Nikad u životu nisi ništa usadi i sad ćeš tamo usadit kumpire?
  IVAN:  Znaš, tako smo planirali, jer ne može se ni od turizma puno zaradit.
  TONI:  Mat i baba će čistit i sić kupus, a jan ću ga varit.
  TINA:  Jan ću osmislit marketing, etiketu, sliku , reklamu i sve ono što gre uz to. (sjede za kompjuter)
  IVAN:  (podrugljivo) Ma reci mi Toni, di biš svari toliko kupusa, u koji to lonac.
  TONI:   Da di, posudit ćemo kotal od rakije. U njega se otira  može svarit toliko kupusa
  ANTE:  Jan ću sutra prin zore poć ubrat prvu turu, a undar ću poć sadit freške, iman još toliko rasada.
  TONI:  Jan mislin da smo se sve dogovorili.
  IVAN:  Ma vi judi niste pravi. Dilate ražanj, a zec je u šumi. Kako znate da će van Đon vazest te važe s vareni kupusu i da će ih prodavat u svojoj butizi.
  MARA:  (svi se zamislu) Imaš pravo Ive,  nismo se ništa s čoviku dogovorili. 
  ANTE:   (žalosno)   Istina je, nismo se ništa dogovorili. A, jan san se već bi obradova  da smo našli posal, i to sami.
  IVAN:  A u nas van to niko neće kupit, jer je kupusa na svaki kantunu. (svi zamišljeni)
  ANTE:  Vajalo bi se najprvo s čovikun dogovorit. Bez dogovora ni šta činit.

  12.

  TINA:  Ma što ste se zamislili. To je moje područje. Ovako, slušajte me dobro.
  KATA:  Hoćeš li ponovit, ako jan zaboravi?
  TINA:  Hoću baba i dva puta  Učinit ćemo ovako. Svarit ćemo danas kupusa i dat malo Amerikancima da provaju. Ali to mora bit najboji kupus što ste parićali do sada.
  MARA:  To je moj posal.
  TINA:   Pere ti ćeš ih odvest u đir s kaiću na Proizd.
  PERE:  Hoću, ni mi to teško, ako će poć i Đoana.
  TINA:  A nego, svi moraju poć. To će njima bit drago. Bitno je da se vratu zadovojni i gladni. 
  KATA:  Ne smu vazest bulsu, jerbo unutra držu ćikolate, one iz Marsa.
  (Dolaze amerikanci bez šešira, Pere odmah ide do Đoane)
  TINA:   (govori Đonu) Kako van se sviđa apartman.  Du ju lajk?
  ĐON:  Veri nais, veri gud, jes, jes,  ..  lipi pogled , čisto,klin,  mirno..,jes.
  ANA:  I meni se sviđa, baš mi je drago što smo došli u vaše misto i u vašu kuću.
  PERE:  Meni je drago što niste došli sami, što ste doveli i Đoanu. (približi se Đoani)
  ĐOANA:  Meni, tu drago Pere.
  ANA:  (Peretu)  Ona ti ima udvarača u americi, jedan biznismen,  samo ti je malo stariji od nje, a gleda je ka vareniku.
  PERE:  Dobro je što ste mi rekli, ja ću mu je čuvat dok je odeka.
  TINA:   (Ani i Đonu)  Pere bi vas moga sad malo odvest s barkun na Proizd.
  ĐON:   Proizd, vot is Proizd? 
  KATA:  Oli ne znate što je Proizd?
  TINA:  To van je jedan otok, a tamo van je najčistijo more na svitu. Tamo je i plaža godine u Bile boke. Tamo se i mi kupamo.

  13.

  ĐON:      Ok, gud, jes, puno lipo od vas, ja to volio vidit.
  ĐOANA:  Ako ide Pere, onda idem i ja, ne biti dosadno s Pere.
  PERE:    (udvara se)  Neće ti bit dosadno, vidit ćeš.
  MARA:  A mi ćemo van lipo parićat večeru. Provat ćete jedan naš luški specijalitet.
  ANA:  A baš mi je drago što ćemo tugeder, zajedno večerat i malo pričat ono po naški.
  ĐON:   Ja ugodno iznenađen, jes. U nas u amerika samo vork, vork.
  TINA:   Kad ste već spomenuli ti posal, vork, hoćete li naš specijalitet, ako van se svidi, prodavat u vašoj butizi u Americi.
  ĐON:   (oprezan)  Aa, moram reći, biznis iz biznis, ako nema mani, nema rada. Ako se amerikan pipl  svidi vaš specijalitet, ok, is gud,  dobro,  ako ne nema biznis, okej.  Idemo sada. (amerikanci odlaze bez šešira)
  MARA:   Hote, hote i lipo se provedite.
  ĐOANA:  Baj.  (odlazi, a Pere za njom)
  TINA:    (zaustavi Pereta i vrati nazad)  Pere ovamo dojdi jedan čas.  Vodi računa da im bude lipo.  Moraju doć zadovojni i nasmijani.
  TONI:   O tebi nan sada ovisi cili posal kojega planiramo.
  PERE:   Ma ne sekirajte se, nin mi ovo prvi put da vozin goste na Proizd.
  TONI:   Ala dobro je, sad hodi da te ne čekaju.     (Pere odlazi)
  IVAN:   Čuli ste onega Đona, nima biznisa bez zarade. Reka san van jan, neće van un to vazest.
  TINA:  Najvažnije je da mu se kupus svidi, undar ćemo ga lako nagovorit na posal. A Ani su mat i otac sigurno odgojeni na kupusu i s njun neće bit problema.
  IVAN:  Nisan ni tu siguran. Da su imali štogod bojega od kupusa, tamo iza Splita, ne bi bili oni išlića u Ameriku.
  TONI:  Rojače i tebi svašta pade napametu, ma što jiš kad si tako pametan.
  

  14.

  IVAN:  Ala reci mi da ni tako.
  TINA:   Homo po redu, da ne bimo falili. Vaja nan nagovorit  Đona na zajedniči posal. To je vrlo bitno. Što je po vama muškemu najvažnije u životu.
  IVAN : Jan mislin da mu je najvažnija žena, bez da ona bude zadovojna, to neće proć... Ne mislin jan da bude zadovojna s kupusu, nego s njin s Đonu.
  TONI:   Ja isto mislin da je seks bitan.
  KATA:  I jan bi jedan keks.  (svi malo zastanu)
  TINA:   (Lupi malo Tonija po glavi) Ala muči, samo misliš na ludosti...
  MARA:  Ako je moj čovik zadovojan i jan san zadovojna.
  KATA:   Kad san jan bila mlaja, užali smo moj pokojan i jan poć digod na Proizd. Un bi izvadi ježina, pa bi mo ...sad san zaboravila što san hotila reć.
  TONI:   Znali smo da ćeš zaboravit.
  IVAN:  Još ću van jednput reć, dok je na vrime,  da falijete i da ćete potrošit, a nećete ništa dobit.
  KATA:  Čekaj, stani, sjetila san se. Kad bimo izili ježine, a more, sunce, toplo, .. iza tega bi bi dura po toliko doba.
  ANTE:   Maja, pa to tako, sve si zaboravila u skrlozi, samo si se tega sjetila.
  KATA:   E, a nisa rekla sve, to ga je držalo još baren dva dana.
  MARA:  Jan isto mislin da je dobro što smo ih poslali na Proizd.
  ANTE:   Viš ti nju, i tebi je ništo došlo napamet.
  MARA:  Ije, a znaš i san da je to bilo jadno odavna.
  TINA:  A sad se dogovorimo, kako je kupus najboje parićat.
  ANTE:  Na tabak, meni je najdraži na tabak.
  KATA:   A čimule i čimule su dobre.
  TONI :   Može s kumpirima i bez kumpiri.

  15.

  MARA:  Pustite mene, ja ću ga parićat za večeru.
  IVAN:   Neće van un to volit, jan van govorin. Un je amerikanac, a oni jidu drugačiju, finiju hranu. Što mu ne parićate malo ribe.
  TINA:  Ma koja riba, nećemo prodavat ribu.
  TONI:  Ako nan ovo upali, riješili smo problem s poslun.   ( uzima mobitel i razgovara) Alo, Toni je, čuješ služi mi oni tvoj.... (izađe)
  TINA:   Moramo odmah registrirat obrt ili poduzeće,   (tipka po kompjuteru) Kako ćemo ga nazvat?
  ANTE:   Da kako,  kupus.
  TINA:  Kupus d.o.o. , poduzeće za uzgoj, preradu i konzerviranje kupusa.
  KATA:  A zašto je puno tih  o, o, o,?
  TONI:   (dolazi s mobitelom)  Dogovori san za kotal,  možemo ga vazest u Jureta. A ambalaža i prazni važi s poklopcima će doć popodne iz Splita.
  TINA:  Bilo bi dobro napunit koji važ, dok se oni ne vratu iz Proizda.
  TONI:  Homoća ćaja mi zaposlun.
  IVAN:  Grića i jan, doć ću vas opet zavirit. Kurijozan san što ćete to učinit. (vrti glavom) (Toni, Ante i Ivan odlaze)
  MARA:  Ma, reci mi Tina, jeli ti stvarno viruješ da će nam ovo uspit?
  TINA:  Nisan baš sigurna, ali i onako niman što činit, pa ćemo provat. Ako upali bit će dobro, ako ne,  izist ćemo to kupusa mi.
  MARA:  Daj bože da to upali .
  KATA:  Što si rekla komu ga je opali?
  MARA: (Kati)  Morat ćeš se i ti ćapat posla.
  KATA:  Jan san uvik fatigala,.. samo neznan di.
  MARA:  Pribrat ću ove boje liste, polizat će oni pijat kad dojdu.
  TINA:   Čovik najviše ogladni kad se gre kupat na more.

  16.

  KATA:  Mi smo uvik zeje jili iz terine, a pa bimo se bili napili iz juhe.
  MARA:   Znaš da ti ta ni luda, malo rečeš, ali svaka ti je na mistu. To ćemo večeras i njima ukazat.
  TINA:   Vidila san da je Đonu drago potegnut, i gre mu to črno vino.
  MARA:  Grića jan ovo stavit varit.  (uzima zelje i odlazi desno, dolazi Toni)
  TONI:   Donili smo kotal i parićali drva, a otac je iša po kupus.
  TINA:  Već?
  TONI:   E, i još ništo, došli su prazni važi s poklopcima i zatvaračima i kartonske škatule.
  TINA:  Jan san počela parićavat naljepnicu, i za jedno i za drugo. Jednu veću i jednu manju. (dolazi Ante)
  ANTE:  Sve je parićano, a kad će se oni vratit iz kupanja.
  TINA:   Brzo bi morali doć, .. evo ih, gredu.
  (Dolaze Amerikanci – svi crveni od sunca po licu i rukama i nogama. Iza njih dolaze Pere i Ivan. Tina i Toni se ćapaju za glavu)
  TINA:   Što je bilo, što van se dogodilo.  (dolazi i Mara)
  KATA:  Johi meni, oli su počele maškare ?
  ĐON:   (zabrinuto)  Ovo vaše sunce,  puno jako za nas, jes, .. hot, hot, veri hot.
  TONI:  Oli ste cilo vrime stali na suncu?
  ANTE:  (Peretu zabrinuto)  Sinko što si jin ovo učini, oli nisi bi stavi tendu na kaić ?
  PERE:   Stavi san tendu, ali je valda već bilo kasno, a bili su nikako blidi…
  KATA :  A, sad su se malo zarumenili.
  MARA:   Jadna čejad.
  ANTE:   Jan mislin da tin ništa nisi vidi,  osin sisa i guzica.
  ANA:    Nu ga, moj čovk se zacrvenija ka indijanac.  (nježno ga gladi po glavi)
  
  

  17.

  TONI:   (Peretu) Ovo si namjerno učini!
  ANA:  Nemoj na jnega, mi smo krivi, jer nismo uzeli one šešire i kreme.
  ĐOANA:  Meni baš ovo gud, nikad mi nije bilo ovako toplo, sve mi je hot - vruće. (malo se uvija i prolazi rukama preko tijela)
  PERE:  (veselo, da se izvuče iz neugodne situacije) Eto, jeli čujete, nin sve tako loše .
  TONI:  (jidno)  Muči Pere boje ti je.
  ANA:   Idemo se mi sada malo odmorit. (pođe prema vratima apartmana)
  MARA:   Čekajte, čekajte, oli nećete večerat s nama?
  ĐON:   No večera, no, puno umorni, puno vruće, sutra iit, sutra jesti. 
  TINA:  (brižno) Jeli znate što van je dobro, tuširajte se puno s mlakun vodu, puno se tuširajte , bit će van lakše.
  ANA:  Hoćemo svakako, nemojte se brinut. ( Đon i Ana odlaze lijevo)
  ĐOANA:  Gut najt Perica. ( šalje mu poljubac i odlazi)
  PERE:   Laku noć, samo ću tebe sanjat. 
  KATA:  Ne sjećan se da san vidila,  ovako crvenu čejad. (svi vrtrte s glavom)
  ANTE:  (Ivanu)  Rojače, najprvo si nas cili dan izludi kako nan nevaja  ovi posal,  a sad ti je i sin upropasti i onu malu šansu što smo imali.
  PERE:  Nisan hoti bara Ante, ja san se trudi kolo njih, razgovara, pokaziva san in vale, bile boke, a zaboravi san stavit tendu, što ću sad.
  TONI:  Vidi san da si se potrudi kolo one male, svaka ti čast rojače, sva se je užegla, ... ali si zapusti ono što je nama bilo najvažnije, amerikanca biznismena.
  KATA:  Pere se zableja u amerikanku.
  IVAN :  Nemoj se jidit Ante, ali jan mislin da ovo ništa ne minja, isto van ti posal ne može uspit.
  TINA :  A zašto ne bi uspi ?
  
  

  18.

  ANTE:  Tin se rojače nikad nisi oznoji ni šporka u životu, zato tako i misliš.
  IVAN:   (skoči ljutito) To hoćeš reć da san jan tugivac, jeli.
  KATA:  Nisi, samo ti nin drago puno fatigat.
  IVAN:   Da znaš, ako van to uspije, najist ću se sirovega kupusa. (Svi ga gledaju, njemu neugodno) Sad moran poćat, adijo van. (Odlazi)
  MARA:  (Antetu)  Najidi si ga.
  ANTE:   Nisan hoti, izletilo mi je.
  PERE:   Oprostite mi, ni bilo namjerno, ža mi je.... stvarno mi je žal, zaboravi san, kriv san..  (svi ga gledaju)  i jan grića, adijo van. ( odlazi)
  MARA:  ( žalosno) Što ćemo sad, propala nan je večera. Jan san se nadala da će Amerikanci doć zadovojni, da ćemo lipo sest, razgovarat...
  ANTE:  Neće ga više bit lako nagovorit na posal.
  TINA:  Jan još ne bi odustala. Još su oni odeka 4-5 dana.
  KATA:  Ije, ako se ne pridomislu do ujutro i greduća.
  MARA:  Bidna čejad, jeste li vidili kaki su došli.
  TINA:   Ma,.. homo mi isto po planu. Fatigat ćemo noćas svak svoj dil posla, pa što bude.
  ANTE:  A homo, meni ni teško fatigat, nimamo što izgubit.
  TONI:  Homo ća.  
  (Svi odlaze, Tina ostaje za kompjuterom. Ante prati Katu. Svijetlo se gasi. )
  
  (nastavlja se...)

OSVRTI

• KNJIGE

  Šesta knjiga Snježane Banović - Vila Lutaka bavi se osobnim i profesionalnim biografijama izabranih dramskih, glazbenih, plesnih i filmskih umjetnica.

• ČASOPISI

  Dvobroj Kazališta 97/98 donosi raznovrsnost i širinu umjetničkoga obuhvata i individualnih motrenja aktualnih kazališnih zbivanja.

• mjuzikl

  Spektakularna premijera mjuzikla Jadnici u izvedbi kazališta Komedije, ispraćena je 10-minutnim ovacijama i sveopćim oduševljenjem publike.

• ESEJI

  Prirodnost igre koja uvlači publiku, glumci koji vjeruju u ono što igraju te istaknuta duhovna dimenzija, odlike su baštinskih tekstova i njihovih inscenacija.