Kritičnost prema nepravdi i nada u bolje sutra

Feljton Kazališni amaterizam: Pučke komedije Tončija Surjana Trofe: Novi manji komadi i drugi dio drame Samo nas kupus može spasiti (4. dio)

• 
  
  NOVIJI MANJI KOMADI

  Nakon Privaranata Surjan je napisao još dva manja komada, a to su redom U Veloj spili iz 2019. godine te Poduzetnik iz 2021. godine. Kratku komediju U Veloj spili autor je napisao kao prilog manifestaciji „Dani Vele spile“ na kojoj je bilo govora o istraživanjima tog arheološkog lokaliteta koji se nalazi u brdu iznad Vele Luke, a utvrđeno je da su tamo živjeli ljudi još prije 20 000 godina.

  Radi se o pučkom igrokazu koji prikazuje jedan događaj iz života plemena u Veloj Spili pri čemu izbor za najbolju ženu plemena neodoljivo podsjeća na današnje izbore za miss, a stanovnici Vele Spile neodoljivo podsjećaju na današnje ljude. Pojavljuje se lik Spilonačelnika da ne kažemo gradonačelnika te Spilje odnosno plemenskog umjetnika koji bi možda mogao figurirati i kao plemenski vrač, najmudriji čovjek u plemenu,  jer se ističe svojom rječitošću i ljubavlju prema svemu što je lijepo. Tu je i neizbježni komentator koji uvijek ima nešto za reći te njegova žena koja ga stalno ušutkava i udara po glavi.

  Pleme sjedi uz vatru i sluša što o sebi i svojim aktivnostima mogu reći kandidatkinje koje su isplivale u finale u velikoj konkurenciji spiljskih žena. Jedna je vitka i graciozna, voli se uređivati, ali je i dobra žena koja donosi vodu svim Spiljanima te majka dvoje djece. Druga je neustrašiva, puna oblina, hraniteljica obitelji koja lovi kako bi svojem mužu, čuvaru vatre i troje djece donijela meso. Unatoč svim običajima i tradiciji izbora za najbolju ženu, Spiljani zajedno s publikom odlučuju da će obje žene biti izabrane kao najbolje. Nakon toga slijedi slavlje u plemenu kojemu se po svoj prilici pridružuje i publika.

  Ukratko, iz situacije nekog rivalstva i pitanja kakva će žena odnijeti pobjedu, odlučuje se da će pobijediti obje jer je svaka posebna na svoj način. To, dakako, nije situacija na današnjim izborima za miss gdje pobjedu može odnijeti samo jedan. Pored toga, Spiljanke se pitalo da kažu nešto kratko o sebi te što su toga dana korisno radile. Zapravo se glamurozni izbori za najljepšu ženu, pretvaraju u izbor žene koja je po pučkom vrijednosnom sustavu najbolja – lijepa, majka, dobra žena svom mužu, radišna, brine za obitelj.

  

  Kratku komediju Poduzetnik Surjan je napisao kao prilog za jednu zabavnu večer koja je održana na ljetnoj pozornici u Veloj Luci. Radnja ovog dramoleta događa se u vrijeme turističke sezone u Veloj Luci gdje mještanin Jure na štandu prodaje sunce, more i zrak sa Proizda, malog otočića u velolučkoj uvali, izletišta i kupališta koje je bilo proglašeno najčistijim morem i plažom u Hrvatskoj. Budući da Jure more, zrak i sunce drži u bočicama postaje predmetom sprdnje mještanina Ivana koji kaže da nije naivčina pa da kupi tako nešto.

  Iako komad ide u smjeru kritike domaćih na jadranskoj obali koji turistima hoće podvaliti sve i svašta, dolazak mještanke Mare koja kupuje Jurine proizvode i kune se da njezin Ante od njih postaje bolji čovjek i pravi ljubavnik, što i nju čini sretnom i veselom, malo pokoleba Ivana koji odlučuje također kupiti Jurine bočice kako bi i njegova Frana bila vesela kao i Mare. Traži od Jure da mu to stavi u vrećicu da nitko ne vidi te da nikome ne govori da je i on kupio te bočice.

  Premda dramolet počinje kao rugalica i kritika lokalnih muljatora i prevaranata koji se hoće obogatiti na glupim turistima, završava pomalo nostalgično s porukom da svi zapravo želimo biti sretni i zadovoljni, puni energije te da želimo usrećiti i sebe i druge oko sebe.

  ZAKLJUČNO

  Iz analize svih dosada izvedenih Surjanovih komedija, može se zaključiti što ga sve čini zavičajnim pučkim piscem. Ponajprije, on piše o temama iz svoje lokalne sredine (čak i prema istinitim događajima), ali one sve na neki način upućuju na općenite pojave na našim otocima pa i šire od toga. Piše na velolučkom dijalektu, o puku i za puk koji može sebe prepoznati u likovima i situacijama koje prikazuje.

  Izrazito je kritičan prema nekim negativnim društvenim pojavama poput korupcije ili prevaranata, ali i nostalgičan u odnosu prema nekadašnjem načinu života. Na neki način žali zbog prodora suvremenih običaja i stavova u tradicionalnu otočku sredinu iako ih ne smatra uvijek negativnima što je naročito očigledno u komediji Samo nas kupus može spasit. Često prikazuje više generacija iste obitelji koje se zbog različitih gledišta katkada i sukobljavaju. Gotovo se uvijek pojavljuje lik nagluhe stare bake koja je neka vrsta komentatora zbivanja pa čak donekle i glasnogovornik samoga autora.

  Svi njegovi igrokazi kreću od nekog problema ili nekog nepoželjnog stanja stvari, a završavaju uspostavom ravnoteže odnosno uvjetno rečeno ostvarenjem nekog ideala. Ipak, dojam je da je ta ravnoteža samo privremena ili relativna barem u nekim tekstovima. Nadalina i Samo nas kupus može spasit zaista završavaju sretno i donose nadu u bolje sutra. U Diletantima se naslućuje da mladi ipak odlaze s otoka potražiti sreću negdje drugdje te da se tradicionalna otočka sredina zauvijek promijenila, a sličan zaključak donose i Privaranti. Kratki komadi U Veloj spili i Poduzetnik također govore o nekim lošim pojavama našeg vremena poput glamuroznih izbora za miss i varanja turista, ali njihove završnice se ne zadržavaju samo na toj kritici nego afirmiraju vrednote pučkog pisca i pučke sredine.

  Komedije Tončija Surjana Trofe pokazuju i potvrđuju većinu obilježja pučke književnosti odnosno zavičajne pučke drame prethodno navedenih iz teatrološke i književno-znanstvene literature. Stoga on jest pravi zavičajni pučki pisac - (lokalno) izvođen, prepoznat, kvalitetan i često nagrađivan, te na njegovom primjeru zaista vrijedi govoriti o zavičajnoj pučkoj drami.

  © Ozana Iveković, KAZALIŠTE.hr, 22. prosinca 2022.

  

  Feljton Kazališni amaterizam sufinanciran je sredstvima Fonda za pluralizam Agencije za elektroničke medije

  
  
  SAMO NAS KUPUS MOŽE SPASITI
  Komedija na veloluškom dijalektu autora Tončija Surjana Trofe (2. dio)
  Vela Luka, 2014.
  
  ( svjetlo se pali, a Tina još sjedi za kompjuterom i nešto piše. Dolaze umorni Toni, Ante i Mara. Mara nosi pot s čajem i stavi ga na stol)

   19.

  TONI:  Mogu ti reć da san se umori. Cilu noć nismo fermali.
  ANTE:  Ovo je bi presing   (sjede umorno)
  TINA:  Što ste sve uspili učinit ?
  TONI:  Svarili smo dva kotla i napunili toliko važi.   (dolazi Kata)
  ANTE:  (ide prema Kati i uhvati je pod ruku)  Hodi maja, sedi odeka.
  KATA:  Hoću, samo mi stavi kušin na katridu.
  ANTE:  Evo ga,  (stavi kušin na stolicu koji je bio na tlu)  
  MARA:  (žalosno) Ma kako nan je ono učera išlo naopako.
  TONI:   I sve to poradi Pereta, što nin stavi tendu na kaić.
  ANTE:  Kad posal od prve ne počne dobro, undar će stalno štogod zadivat.
  TONI:  To imaš pravo, .. ali ne možeš sve predvidit.
  TINA:  Bila san sigurna da ćemo se učera dogovorit za posal.
  ANTE:  Već je 10 uri, a još nima amerikanaca, oli još ležu ?
  MARA:  Ko zna kako in je bilo noćas, jesu li jadnici i uspili zaspat.
  KATA :  Samo da in se koža nin počela gulit.
  ANTE :   Muči maja, nemoj zvat još veću nevoju.
  KATA:  Bome, mogla bi ih ćapat i febra.
  ANTE:  Opet ona.    
  MARA:  A da ih zazovemo i vidimo jesu li dobro? (ustane, u to Dolaze amerikanci – Ana i Đon)
  TINA: (odmah ide prema njima)  Dobro van jutro, gud moning, kako ste spali ?

  20.

  ĐON:  (vesel, nasmijan, crven)  Veri nais, veri nais, jes, ne može bolje, gud slip.
  TINA: (Iznenađeno Ani)  Je li van pomoglo tuširanje ?
  ANA:  Je,  kako ne, tri puta smo se tuširali noćas,  ja i moj čovik.
  ANTE:  Zajedno ..?
  ANA:   Nego šta, zajedno.
  KATA: Tri puta u jednu noć, znaš da je to puno.
  ANA:  Nakon puno vrimena jopet san uživala s mojin čovikon  (grli ga). U americi samo gleda bizmis i nima ti on vrimena za mene, a jučer i noćas smo uživali ka nikad.
  (svi se gledaju iznenađeno i zadovojno)
  TONI:  Tako van je to, ako ćete uživat vaja van doć u nas na otok. Sve je
  mirno, lipo more, lipa arija..
  KATA:  I lipo sunce...
  ANTE:  Maja, znaš..  (pogleda je, mahne rukom, a onda se okrene i govori Ani i Đonu) 
  Ije da je largo za doć u nas, ali isplati sve ovo vidit i u miru odmarat.
  MARA:  Hoće li te štogod s nama popit, imamo lipega domaćega čaja.
  ANTE:   Sedi Đon,  provaj ovo.   ( Đon sjede, Ante mu pruži šalicu)
  TINA:   I to van je ekološki zdrava hrana.
  ĐON:   U vas sve lipo i zdravo  (srče čaj)  Veri nais, jes.
  TINA:   (Tina je shvatila da je ovo momenat za razgovor o poslu) (oprezno)  Đon hoćelite li sad pogledat naš proizvod,  ono što smo van učera govorili. Vont tu sii naš biznis.
  (svi čekaju odgovor)
  ĐON:  (srče zadovoljno čaj)    Jes, jes, plis bring let mi sii.  (svih ćapa prškanje)
  TINA:  Toni hodi donesi jednu škatulu.  (Toni odlazi)
  ANTE:  Mare ti donesi, na mali pijatin, malo kupusa od sinoć.
  MARA:  Hoću kako ne. (odlazi) (dolazi Pere i nosi bočicu maslinova ulja)

  21.

  PERE:   Dobro van jutro.
  ANTE:  A je li dobro,  jesi li ovo doša vidit kako si jih učera ispeka.
  PERE:    (Đonu)   Đon, je li van malo lašnje, beter, beter…?
  ĐON :   Sve ok, no problem.
  PERE:   Doni san malo maslinovega uja, bit će van puno lašnje kad se namažete s ovin ujun.
  ANTE:   Pere, ma ni mi jasno, kako tin nisi pocrveni ?
  PERE:    Bome ima san duge rukave i plaf, i to me je spasilo. (dolazi Đoana)
  ĐOANA:  Moning, evri badi,  
  PERE:     ( odmah ide prema njoj) Moning Đoana.
  ĐOANA:  Aa, lipo što si doša.
  PERE:    Doša sam te malo namazat s ovin ujun, maslinovin ujun s puno vitamina.   (pokazuje bocu)
  ĐON:   Let mi si oil, da vidim  (Pere mu daje, gleda, prova malo s prstu i vrati bočicu,) Veri gud, jes.
  ANTE:   To je isto naše domaće, to smo mu mi dali, a s njin ćemo začinit i zeje.
  PERE:   (lagano maže Đoanu s uljem, a svi gledaju)  Da san te učera namaza,  ne biš bila pocrvenila.
  ĐOANA:  Baš dobro, guud ...mazat ćeš me evri dei, svaki dan.
  PERE:    Hoću, a nego...
  ĐON:     (Antetu)  Meni jedna oil, ja namazat moja Ana.
  ANA:   (Ana ga mazi i poljubi) E, ti si se moj čovik odika, puno popravija.
  KATA:  (Pokazuje na Pereta i govori Antetu)   Sve mi se čini da ih je Pere namjerno pusti da izgoru, samo da može mazat onu malu.
  MARA:  (dolazi i nosi mali pijat varenog zelja na tabak i stavlja na stol)   Evo zeje.

  22.

  ANTE :   (odmah proba)  Mare fali još malo uja.   (uzme Peretu bočicu i ulije malo u kupus i promješa ) Sad je dobro.  (Pere odmah uzme ulje i nastavi mazat Đoanu) Đon,  sad provaj ovo. (Svi gledaju i čekaju).
  ĐON:  (proba, primeće po ustima, malo zastane i reče)   Gud, gud, veri gud..jes.
  MARA:  Ana hoćeš li i tin provat?
  ANA:   Vala van, sigurna san da je to najzdravija raštika na svitu, ali još mi je rano.
  TONI:  (donese kutiju i iz nje vadi dva važa s etiketom kupusa i daje jedan Đonu a drugi Tini) Evo pogledajte što smo min parićali.
  TINA:  (pokazuje da svi vide i objašnjava)  Evo, ovo ode piše naziv proizvoda i deklaracija.
  ĐON:  Deklaracija, to mast bi..jes.  (Toni daje svima po jedan važ i svi gledaju, okreću)
  TINA:  Piše na hrvatskom i engleskom.  (pokazuje i čita)  Kupus na tabak ... ekološki zdrava hrana,  ekolođik helt fud.
  ANTE:  A ova slika , (pokazuje Đonu)  to ti je kupus iz one ograde blizu mora. Viš kako je kripan ... (Đon ga gleda a ne razumi)
  ĐON:  Vot, .. što reka…?
  TONI:  Ćaja to mu vaja privest, ne razumi ti un sve što govoriš.
  ANTE:  Undar mu tin reci, nisan ti jan najboji s ingleškin.
  TINA:  Rok trajanja smo stavili šest miseci, a može i puno više. Ovo su konzerve kupusa na tabak,  a ima i konzervi čimula,  evo tu piše.
  ANTE:  (Đonu)  Jan mislin da će boje hodit kupus na tabak.
  TONI:  Sve je začinjeno ekstra djevičanskim maslinovim ujem, sve je to ekološki zdrava hrana.  To je hrana koja ne deblja, no fet fud.
  ĐON:   No fet fud?  Okej, gud for Amerikan, jes.
  ANTE:  Što ti misliš Đon,  je li ti se sviđa pakovanje?
  TONI:  Ovi važ se jednostavno otvori s jednin potezun,  malo se stopli i odmah gotovo za jist. Nema čekanja.

  23.

  ĐON:   Ana, vot ju tink?
  ANA:   (gleda važ, okreće, a svi čekaju)  Dis konzerva is gud.  Meni luk gud, ka svaka druga konzerva.
  ĐON:  (govori svima)  Okej, ovako,..  lisn tu mi. Dis moment, ovo se meni i moja žena sviđa, bat, da li se sviđati Amerikan pipl, to ne znam, aj dont nou. (malo zastane) 
  KATA:  E, a neznan ni jan.
  ANTE:  TONI: MARA:  (nervozno) Muči maja sada. Fermaj baba, pst...
  ĐON:   Meni lipo u vas, puno ste dobri, gud, veri gud prema nama ..  i zato ću, ... uzest  tauzen tins, jes.
  TONI:   Tisuću važi..
  ĐON:  Jes, tauzen,  bat, ali, .. na vaš riziko,. Ako se proda vi dobiti novac. Ako ne, nema novac,  ni biznis. Its okej, jeli može tako?
  TINA:  TONI : ANTE :  ( zadovoljno uglas svi) Može, može, kao ne.
  TINA:  Mi smo samo to hotili čut od vas.
  ĐON:  (iz đepa vadi podsjetnicu i daje Tini) Evo adres maj  Big fud šop Đon, odmah poslati tamo tins, konzerve, jes.
  ANA:  Jan mislin da ste ga razumili, znači vi pošaljite tamo konzerve, u našu butigu. Ako se proda, vi dobijete novac.
  TONI:  Odmah danas ćemo ih spakovat i sutra poslat.
  ĐON:  Okej,  (svi potvrdu)  gud, jes, a sad idemo kupati se.
  ANA:  (Pere im doda šešire)  Sad nećemo zaboravit uzet šešire, đava ih nosa.
  MARA:  Čekajte, evo van još uja da se možete namazat. (daje bocu ulja Đonu)
  ANTE:   Danas malo više stojte u hlad, da vas sunce ne bi opet ispeklo.
  ANA:   Moj čovk će me danas maksirat.  (Ana i Đon se uhvate za ruke i odlaze)
  PERE:   Ne sekiraj te se,  jan ću pazit na njih.

  24.

  KATA:  Ako budeš pazi kako učera,  imat ćemo što vidit kad dojdu.
  ĐOANA:  Sii ju.    (Đoana im mahne, uhvati Pereta za ruku i odlaze )
  TINA: (Tina i Toni se grlu i skaču od sriće)  Rekla san ti da ćemo uspit, samo moraš znat što hoćeš i bit uporan.
  TONI:   Da mi je sad vidit rojaka Ivana, pa mu reć dvi riči.. ču bi dva gada.
  KATA:  I poždri dva lista.
  ANTE:   Homoća se ćapat posla i parićat ovu turu za poslat u ameriku.
  KATA:  Jan san zaboravila što mi je za činit.
  MARA:  Tin hodi lezi i počini, jan ću te odvest.
  (svi odlaze. Mara prati Katu. Svjetlo se gasi)

  TREĆI DIO

  ( pali se svjetlo. Dolazi Ante i nosi kupusa i stavlja na stol, isto kao na početku predstave)
  MARA:  (dolazi i govori malo tužno)  Ante, a di si ovo ubra?  (  uzme nož i počne čistit kupus)
  ANTE:   (isto govori tužno)   A što pitaš?
  MARA:  Ma viš kako je kripan, lipi, zelen.
  ANTE:  Bome u onu ogradu blizu mora. Nima bojega kupusa  od onega što reste di ga slast od mora polije.
  MARA:  A što si još čini?
  ANTE:  Bome, usadi san još dvista kupusa.
  MARA:  A je li nan potriba toliko ?
  ANTE:   Neka se najde. Vidiš i sama da su nan i sin i nevista još uvik bez posla i samo nas kupus može spasit.

  25.

  MARA:  Imaš i pravo. Lito je pasalo. Fureštih više nin, išlića su svi. Opet smo ostali sami.   (dolazi Kata, Ante se digne i gre prima njoj.)
  ANTE:  Pomalo maja nemoj past, sedi odeka.
  KATA:   Hoću, samo mi stavi kušin na katridu.
  ANTE:  Evo ga, (stavi na stolicu kušin koji je bio na tlu)  da ti ne bi bilo tvrdo.  
  KATA :  (sjede) Bome bila san u zahod i ni bilo tvrdo, nego baš ono... od kupusa.
  MARA:  (prekorno)  Lipo smo počeli dan... (govori Kati) Lipi je to razgovor. Hoćeš li štogod popit, jesi li žedna?
  KATA:   Ne znan ćerce, ne sjećan se.
  MARA:  Opet je ćapala skrloza.
  (Dolaze Toni i Tina. Tina sede za mali stol lijevo, otvori i gleda u laptop.)
  TONI:  Evo i nas,  maja,  jeli to opet kupusa za obid, a jili smo ga cilu setemanu.
  KATA:  Kako i gusinice.
  TONI:  Eto je opet, ne mogu virovat da me baba od 80 godišć  ovako šuja.
  KATA:  Govoriš 80, a ne sjećan se kad je to pasalo. 
  (Dolaze Ivan i Pere)
  TONI:    Ahan, evo ih.
  IVAN:  Rojače, ovo smo navratili vidit  jesu li se javili oni amerikanci.  Prošlo je više od tri miseca, a ništa ne govorite. (svi muču)
  TONI:  Jan mislin, da si tin doša nas zafrikavat.
  IVAN:  Nisan se doša naslađivat. Samo san van govori da se ne nadate puno. Neće van amerikanci kupovat ovi naš kupus i još u važima.
  ANTE:  Vajalo je provat. Sad to i min znamo.
  KATA:  Jan to nisa znala.

  26.

  IVAN:  I još si mi pita zemju za sadit kupus. Dobro da ti je nisan da, da se ne mučiš bez potribe. (sjede do Anteta, Pere na dugu stanu i igra se s mobitelom)
  ANTE:  Reci ti meni Ive, što sad činiš kad je turistička sezona gotova?
  IVAN:  A ništa, čekan drugu.
  ANTE:  Eto, je li vidiš, doć ćeš tin na moju. Ćapat ćeš se i tin sadit kupus.
  KATA:  Opet će se svadit.
  IVAN:  Ma, je li znaš što mi je ove dane došlo napamet?
  ANTE:  Što Ive?
  IVAN:  Da ste u one važe stavili štogod drugo, možda bi jih amerikanci i kupovali.
  ANTE:  A što biš tin bi stavi?
  IVAN:  Da ste stavili recimo, .. bokun mesa s kupusun, možda bi se to prodavalo.
  TONI:  Mesa, a otkud nan meso?
  IVAN:  Imate toliko kupusa, mogli ste gojit i gudeta.
  ANTE:  Ma viš tin kako si odjedanput pametan.
  KATA:  Ive, Ive, boje da si nan posla Kineze nego one amerikance.
  IVAN:  Kineze, a što to govoriš Kate?
  KATA:  Bome kinezih je puno više... i nisu pribirozi u hrani kako Amerikanci. Možda bi oni jili naš kupus.
  TINA:  I da skrloza, a pametnija je od svih nas.
  TONI:  Pere, a je li se tebi javjala ona Đoana ?
  PERE:  Ije, čujemo se kad bilo priko interneta.
  KATA:  A hoćeš li se oženit s tun Amerikanku ?
  PERE:  Neću, a zašto pitate.

  27.

  KATA:  Kad biš je oženi, undar biš bi glavni u onoj butizi i ne bi mo imali problema za prodavat kupus.
  ANTE:  Tako je maja. (govori Ivanu) I tebi bi Ive bilo dobro, moga bi ti un undar iz amerike šavat goste u agenciju priko cilega godišća.
  IVAN:  (zainteresirano) Ta ti ni luda,  što ti govoriš Pere, hoćeš li malo razmislit od ovemu?
  PERE:  Nima ništa od ženidbe, mi smo se samo malo zabavjali i ostali prijateji. Nego, .. nisan van hoti ranije reć, ona mi je više puti javila, da one važe kupusa  još niko ne kupuje.
  ANTE:  Ma ne znaju amerikanci što vaja!
  IVAN:   E rojače, a, možda znaju što ne vaja.
  ANTE:  (jidno)  Od kad vodiš tu agenciju, kako da nisi iz odeka, a odgojili su te na kupusu.
  TINA:   (gleda u kompjuter)  Nećete virovat, baš sad smo dobili poruku iz Amerike, od Đona.
  TONI :  (približi se i gleda u kompjuter)  Što govori, je li štogod dobrega ?
  ANTE:  Je li mogu i jan vidit ?   (približi se i on)
  MARA:  Danu, danu, što je nova?   (približi se i ona)
  KATA:  Oli san jan pas, neka i jan vidin.  (Ante se vrati po nju i prati je do Tine.)
  TINA:  (pokazuje prstom i čita naglas)  Dear femili  ... Sori što se nismo ranije čuli. Puno biznis svaki dan i nema vrimena. 
  KATA:   Čovik je sigurno bi u poslu, pa se ni moga javit.
  TINA: (čita ) Vaš  je kupus puno  vremena stajao na polici. Morali smo ga jučer dati za jednu humanitarnu večeru, da ne propadne. Meni bilo puno žao poradi toga.
  IVAN:  Razuman čovik, baren je posla poruku da mu je žal.
  (svi se pokunjeno vraćaju na svoja ranija mjesta)
  MARA:  Ma, jesmo li mi štogod falili prima njima kad su bili odeka, što ti misliš Ive ?

  28.

  IVAN:  Koliko jan znan niste. Meni su oni prin nego su išlića, sve najboje govorili o vama.
  TINA:  Još nin gotova poruka. (čita)  Kad su vaš kupus probali na sinoć večeri, svi  zadovoljni ukusnom, zdravom, ekološkom, no fet fud, hranom koja ne deblja.
  KATA:  E, kad je mujte,  svi su zadovojni.
  TINA:   Čekaj baba ima još.  (čita)  Svi su to htjeli imati za doma, a posebno oni koji ne jedu meso.  Jutros su od mene naručili deset tisuća tins, važi. Molim da mi isporučite čim prije jedna dio, a ostalo do kraja godine. (svi ustaju,viču od zadovoljstva, samo Ivan muči)
  TINA:  (čita dalje)  Ima još .. P.S. Na vaš račun uplatio sam jutros akontaciju od 50.000 dolara. Mislim da će biti dovoljno za organizirati posao. Lav ju Đon, Ana i Đoana.
  ANTE:  (veselo) To znači da ćemo prodavat kupus u americi!
  TONI:  Ma još ne mogu virovat, rješit ćemo se kupusa i još zaradit koji solad. (grli Tinu) Da nin bilo tebe,  min se ovega nikad ne bimo sjetili.
  TINA:  Ali ste me podržali i ti i cila famija, zato smo i uspili.
  KATA:  Meni se čini da je oni onamo šija.    (pokaže na Ivana)
  ANTE:  A što je Ive, osta si bez riči. Oli ti je otpa jezik ?
  IVAN:  Ante, svak može falit, pa mogu i jan.
  ANTE:  Može, ali kad faliješ, vaja se znat i ispravit.
  IVAN:  Evo, ako hoćeš,  dat ću ti oni moj laz za usadit kupus...i još ću ti pomoć. Je li u redu?
  KATA:  I jan i jan ću , .. zaboravila san što ću jan.
  ANTE:   E moj Ive,  (stavi mu ruku na rame)  neka si cilo vrime šija, tin si isto pravi rojak,  jer si nan dove one amerikance u kuću. Bez njih ništa ne bi bilo od ovega posla.
  MARA: ( uhvati Anteta za ruku) Tin si moj Ante najviše podni, tin si uvik za svih nas fatiga i nikad ti ništa nin bilo teško. Uvik si sadi kupus i virova da će bit boje.

  29.

  ANTE:   Svi smo ovo zaslužili, jerbo san čovik ništa nin, ali zajedno se puno tega može. Ovamo dojdite neka vas zagrlin, (zagrli Maru, Toneta i Tinu)
  KATA:    (dolazi, a u ruci drži list kupusa)   A di ću jan stat? (i nju zagrle, ali se izvuče) Aa, sad san se sjetila. (daje list kupusa  Ivanu koji stoji malo sa strane) Evo ti ovo i žeri, .. žeri nemoj se puno mislit. (Ivan uzme list kupusa i grize, a Kata se vrati u zagrljaj ostalih koji se smiju)
  ANTE    Dico moja najboja na svitu. Znan san jan da ćete uspit.  I uvik san govori... (svi zajedno govore prema publici)  Samo nas kupus može spasit.
  
  KRAJ                     

OSVRTI

• KNJIGE

  Šesta knjiga Snježane Banović - Vila Lutaka bavi se osobnim i profesionalnim biografijama izabranih dramskih, glazbenih, plesnih i filmskih umjetnica.

• ČASOPISI

  Dvobroj Kazališta 97/98 donosi raznovrsnost i širinu umjetničkoga obuhvata i individualnih motrenja aktualnih kazališnih zbivanja.

• mjuzikl

  Spektakularna premijera mjuzikla Jadnici u izvedbi kazališta Komedije, ispraćena je 10-minutnim ovacijama i sveopćim oduševljenjem publike.

• ESEJI

  Prirodnost igre koja uvlači publiku, glumci koji vjeruju u ono što igraju te istaknuta duhovna dimenzija, odlike su baštinskih tekstova i njihovih inscenacija.