drama 2

23.

STIPE:   A da, oli je dohodi oni cvićar. Kakega je un doni.

MATE:   Eno ga onamo na trpezi.

STIPE:   Onega malega, reka san ti jan, da me un ne može pobjedit. Ovi će moj

              cvit narešit ovi dvor, a već je boje i lakše se diše.

MARA: Što si reka komu se to u dvoru slabo piše?

               (Mate i Ana vrte glavama i pokazuju na Maru)

STIPE:    (govori Petri) Doša san vidit jesi li štogod promislila.

PETRA: Mislila san, ali posli ću ti reć, sad nas je puno...

STIPE:   A zašto posli, baš sam kurijozan, što ćemo čekat..

MIRKO: (dolazi i nosi sadnicu vinove loze) Dobra večer judi, doša sam

                 i jan na proslavu.

   ANA:   Mirko, a što ti je to u ruci.

MIRKO:   Ovo je sadnica od loze za u ovi dvor, da bude više hlada.

STIPE:    Pa si to doni, e ovo čudo još nisa vidi.

MIRKO: Kad biš tin u životu štogod malo pročita, zna biš, da je vinova loza

                jedna od najstarijih i najvažnijih kultura i da je ima po cilin svitu.

MARA:    A je li to bila oli črna?

MIRKO: Ova se loza ne polije, a ima lipo bilo grozje, kako što je Petra.

                Zato san je i doni.

   ANA:   (govori Stipetu) Viš kako un toliko tega zna, a tin što tin znaš.

STIPE:    Jan, sad ću i jan vama ništo reć. Je li znate da je u nas loza toliko važna,

               da su je stavili odiznazada na kovanicu od dvi lipe.

MIRKO:   Od iznazada na dvi lipe, to nisan nikad vidi.

STIPE:    ( govori Mirku) Jer nimaš pojma. Pogledaj neznalico, pa ćeš vidit.

                  I što si doša odeka večeras, oli nisi moga poć digod na drugo misto.

PETRA:   Samo se nemojte svajat, do sad je sve bilo dobro.

24.

MIRKO: (Prilazi Petri) Evo ti ova sadnica, pa je možemo zajedno usadit.

MARA: Nemojte samo falit bužu.

PETRA: Znaš da nikad nisa usadila lozu.

MIRKO: Sve ću te jan naučit i ukazat kad budeš s menu.

STIPE: Tin ćeš je naučit, tako žvelat.

   JURE:   Petra danu dojdi. (rukom pozove Petru na rub pozornice prema publici)

PETRA:   Evo me, što si mi hoti reć. (u ruci drži lozu)

JURE:   Reci mi, što je ovo, i što činu ova dva maška odeka večeras.

                 (pokazuje na Stipeta i Mirka)

PETRA:   Ćaja što ću jan, nisan ih jan zvala, sami su došli, vidi si i sam.

   JURE:   Odluči se brzo za jednega oli nijednega. Ako ovo bude potrajalo koji

                dan, izbatat će nam sve okolo kuće i napunit će nam dvor svega i

                svačega.

PETRA:   Imaš pravo, odlučit ću se još večeras.

JURE:   Ala, a sad, lipo hodi najdi didu i zovi ga da dojde.

PETRA:    ( Pere dolazi na vrata ) Dojdi, dida čekamo te.

PERE:   Evo me judi, doša san.   (zastane i gleda) Ma, viš koliko vas je.

NADA:   (Nada ga pridrži i prati) Pazi, pomalo. Sedi, nemoj past.

JURE:    Danas smo se skupili, jer je mojemu ocu Peretu rojendan. Danas mu

                 je točno sto godišć.

   ANA:   Sto godišć, to je cilo stoljeće.

PETRA:   (Započne pjevat a ostali prihvate) Sretan ti rođendan, sretan rođendan,

                 sretan ti Pere rođendan...       (kad pjesma završi svi plješću)

PERE:    Fala vam judi svima. Da znate kako je brzo prošlo ovih sto godišć.

                Čini mi se kako da sam se učera rodi. A koliko se tega u ovi mistu

                dogodilo u pasanih sto godišć.

25.

STIPE:   A, mogli bi te nam sad štogod i ispričat.

MARA:   Pere, ispripovidi ono, di si se rodi i kako su ti dali nadimak.

PERE:    Oli to neznate, ma ne viruji.

STIPE:    Jan, bome ne znan.

MIRKO:   Ne znan ni jan.

PERE:    Sad ću vam undar ispripovidit.

                 (Jure donosi stolice koje fale. Prva sede Petra, Mirko tik do nje, a Ana s druge strane.

                 Kad to vidio Stipe uzme stolicu i sjede iza Ane , gurne glavu između Ane i Petre i kesi se Ani. Ana okrene glavu na drugu stranu, a on se postavi tamo i ponovo kesi)



ANA:   Ma Stipe, koji ti je vrag, što si doša odeka.

STIPE:   Sela si na šporku katridu, a jan san ti doni čistu. (primiče svoju stolicu)

ANA:    ( ustane i gleda stolicu) Oli jesan.

STIPE:   (sjedne na njenu stolicu bliže Petri ) Jeste, a sad san jan. Tu van je čista.

ANA:    Cili dan po radi tebe i ovega odeka kukumara moran hodit tamo i ovamo.

                 (dok govori nervozno šeta sa stolicom u ruci)

PETRA: ( Stipe i Mirko su se zbili uz Petru) Malo se maknite, ne morate sest tako

                 blizu, ne mogu disat od vas dvojice.

STIPE: (ustane)Mirko ču si je, makni se malo tamo. Prilipi si se tun kako krpej.

MIRKO: A tin si dosadan, kako ona velika zelena muha zujara.

PETRA: (obojica se samo malo odmaknu od Petre) Tako, sad mi je malo lakše.

PERE: (Nastavlja priču) Ovako van je to bilo. Rodi sam se točno prin sto godišć...

ANA:   Bome to znamo, zato smo se i skupili.

PERE:   Je li znate da većina čejadi u nas ima nadimak.

MARA: Bome, niki se jadno grubo jidu kad in ga spomeneš.

STIPE:   Jan znan da Mateta zovu lapis, Jureta dobri, Maru vražja, Mirkota cviće...

26.

MIRKO: A tebe zovu Stipe hvastalina,...

PERE:    Eto, jeste li čuli. Samo, te nadimke čejad dobiju za života, a jan san

                moj dobi, ipunto onega momenta kad san se rodi.

STIPE:   A kako to, je li to po ocu, oli po didi.

PERE:    Ni po jednemu ni po drugemu, slušajte. (svi slušaju) Moja pokojna mat

               je bila noseća.

STIPE:    S kin, je li s tebun ?

PERE:     Što je tebi, bila je noseća s moji pokojni ocu, a jan san bi unutra u trbuhu.

MATE:    Kako bi drugačije mogla rodit, ako nin bila noseća.

MARA:    Čula san jan, da se danas svašta može.

MATE:    Tin inače dobro čuješ, .. pa ni čudo što tako govoriš.

PERE:     (tuče s štapom da ih umiri) Hoćete da van ispričan kako san se rodi oli ne ?

MATE:    A kako se čovik može rodit, samo na jedan način.

MARA:   Najvažnije ti je raširit noge, brez tega se ne možeš rodit.

ANA:      Tin si jih znala raširit kad si bila mlaja. (Mara rukom prijeti Ani)

STIPE:   To van je bilo prin, danas ima puno drugih načini.

MIRKO:   I više se dica ne moraju činit po starinski.

MARA:    Johi meni, a da kako to.

STIPE:    Najprvo, ne mora te rodit tvoja mat, može te rodit kogod drugi.

              A možu te i klonirat, .. pa ispadeš isti kaki si sad, samo puno mlaji.

MARA:   Jan bi undar klonirala Anu, ..ali ono izjutra, tadar je najboja.

MIRKO:   A, je li te može učinit i drugi otac.

PERE:    Da je li može. Tega je bilo uvik, pa će bit i daje.

27.

MARA:   (prema publici) Ima ih odeka i večeras, što jedva čekaju, da komugod

                 štogod takega učinu.



PERE:    Soma, te večeri, kad san se rodi, prvi put se u mistu, davala jedna

               predstava.

STIPE:    Koja je to bila predstava?

PERE:    Bome zvala se je, Začarani ormar.

STIPE:   Zna, zna. To je ono, kad ulizeš u ti ormar, sve ti se želje ostvaru.

MIRKO:   A kad izajdeš iz tega ormara, opet si tukac,.. kako i pri nego što

                  si uliza.

STIPE:    Ako ćapaš žlepu, vidit ćeš svo cviće ovega svita..

                (skoči iz stolice i pokuša udarit Mirka. Petra ga zaustavi)

PETRA:    Što je vama dvojici, budite mirni, sedi tamo i slušaj didu.

STIPE:      Dobro, .. a di je bila ta predstava.

PERE:      To je bilo u dvorani u kući pokojnega Padovana.

MARA:    U Sokolani.

STIPE:     To je ona kuća što je danas zovu propuh, nima ni punistra ni vrati ni

                 krova.

PERE:     E ta. Došlo je puno svita. Sve je bilo krcato. Glumili su niki Lučani.

               To je bila jadno smišna predstava, pa su se svi smijali do suza, a i moja

                pokojna mat.

MATE:    A kako tin znaš, da su se svi smijali ?

PERE:      Da kako, ču san. Bome bi san i ja tamo, samo materi u trbuhu.

                A kako se mat smijala, tako joj se tresa i trbuh.

STIPE:     I ti se sjećaš da si se tresa u trbuhu.

PERE:      Moj bože, kako ne. I priko tega svega, mater je ćapalo rajanje, ..

                  i najprvo joj je pukla voda...

STIPE:     Oli voda može puknut?

28.

ANA:     Muči, to se tako reče.

PERE:      I tako san se jan rodi, a sva srića i babica je bila tamo.

STIPE:     A zašto ti je mat, s tako veliki trbuhu, išla na tu smišnu predstavu.

PERE:      Tadar je svak hodi to gledat, a bilo je puno više nosećih nego danas.

ANA:     Kako to, zašto ?

MARA:    Ni bilo televizije, ni struje. Noć je bila dužja, pa su je morali

                 kakogod skratit.

MATE:     To znači da su se tadar više onidili nego danas..

PERE:      Da više, a što to govoriš. Igrali su po dvi-tri utakmice na noć.



MARA:    Bome pokojna Cesarka je rodila 21 dite.

STIPE:    Znaš da su ti frajali.

PERE:     Prin smo uživali kad nin bilo struje, a danas svi odmah gulu vlase,

                što ne možu gledat televiziju i one druge škatule.

PETRA: Kompjutere dida, i mobitele.

NADA:   Mlaji svit danas ima drgačije navike, ležu ujutro u 4-5 uri i kad će

              činit dicu.

JURE :    Znači ćaja tin si se rodi priko predstave.

PERE:      E,.. i odma su mi čejad tu večer dali nadimak. Još nisa ima ime,

                 a tu su me prozvali .. diletant.

STIPE:     A zašto,.. diletant?

PERE:     Zato što oni, što su glumili, su se u to doba zvali diletanti.

                Tako su i meni to petali.

STIPE:   To znači da se u luci glumi već sto godišć?

PERE:    I više, ali to je tadar bila organizirana predstava.

MIRKO: Ja zna niku čejad u ovi mistu, što po cili dan hvastaju i glumu.

29.

STIPE:   Ako ti se digni, (ustaje) izgledat ćeš kako cviće kojega su

               zalivali pasi.

PETRA: (stane između njih) Smirite se vas dva, što van je.

MARA: Lupila in je dovnja u gornju, eto što in je...   Pere, ja misli, to što si se

              rodi u smihu, da si zato i doživi sto godišć.

PERE:    Tako je, imaš pravo. Zato se judi smijite i volite, pa ćete i vin živit

               kako i jan.

INSPEKTOR: (dolazi inspektori ) Dobra večer, evo pozvali ste me i došao sam.

                      Pridružujem se čestitkama. Dida sretan vam stoti rođendan i da ih još

                      puno proslavite u zdravlju i veselju.

           PERE:    Fala ti sinko, neka te ne poznaji, a koji si tin?

INSPEKTOR: Ja sam Skok, inspektor Skok iz Zagreba.(govori svima) Nadam se da

                         vam ne smeta što sam ponovo došao?

        MARA:   Baš nam je drago što ste došli, gospodin inspektor. A naročito

                        Ani i Matetu, je li da vam je drago što je doša inspektor.

            ANA: Ije, drago nam je, kako ni, baš nan je drago.

          MATE:Da nin doša, mi bi mo ga bili išli zvat da dojde, ovi pozvati da dođe.

INSPEKTOR: Drago mi je to čut. Znate, ja sam nakon onog razgovora danas,

                         razmišljao, .. i sada sam došao, po jednu osobu iz ovog

                         dvorišta.       (Svi se uozbilje, a Mate se odmah sakrije iza Ane)

         MARA: Jeste li to došli po mene ?

INSPEKTOR:   Ne, ne po vas gospođo, samo vi mirno sjedite...

           STIPE:   A po mene ?

INSPEKTOR:   Ni po tebe.

             ANA:   (uznemirena, ustane) Johi meni, a da po koga ste to došli ?

INSPEKTOR:   Samo vi sjedite. Došao sam po .. Petru.

           STIPE: Po Petru ? (skoči) Ne damo Petru.

30.

         MIRKO:   Ako bude potriba jan ću poć u zatvor umisto nje.



           STIPE:   Hodi, hodi, moga si i prin.

        NADA:   (plače) Johi meni Petra moja, što si učinila.

           ANA:    (plače i ona) Bidni mi, što se ovo dogodilo, što je ovi Skok doša,

                           što nas ni pusti na miru.

INSPEKTOR:   Ma što je vama ljudi, .. stanite, smirite se. Čekajte da vam

                          objasnim. Ja večeras nisam u službi. Danas kad sam bio ovdje,

                          prvi put sam vidio i uživo razgovarao s Petrom, ali mi se znamo

                          preko fejsboka.

MARA: Priko čega.

PETRA:   Priko interneta, baba, mi se dopisujemo priko interneta.

  MARA: A,.. tako..(okrene se prema publici) Pojma niman.



INSPEKTOR: Mi se već dugo poznamo preko interneta. Danas kad smo

                         se sreli u živo i zajedno prošetali shvatili smo da smo zaljubljeni

                         jedno u drugo. I zbog toga sam večeras došao.

NADA:   Petra moja je li to istina?

JURE:   Judi moji je li to moguće?

PETRA:   Maja, ćaja, baba, dida, kako što vidite, jan sam se odlučila.

NADA:   Jure moj, je li čuješ, je li vidiš ovo?

   JURE:   Ma čuji, nisa gluh, a ni slip, ali san kriv. Jan san joj reka da se

                večeras mora odlučit za kogagod.

PETRA:    Jan san te kako prava ćer i poslušala.



NADA:   Evala ti undar, da si konačno došla pameti. Što ti govoriš Jure?

32

   JURE:   Ako si tin ćerce zadovojna i ako ćemo se tako riješit ovih muntuni iz

                 dvora, meni je odmah lakše.

MARA:   (zadovoljno) Bravo srićo moja. Unučice moja. Zlato babino.

                  Najvažnije je da nećeš ostat u ledini.

31.

JURE:     Judi unutra van je za jist i pit, može te se slobodno poslužit.

  PERE:   Ma, nisan van ispripovidi, kako san se ženi kad san bi mlad.

MARA:   To ćemo čut drugi put, sad vaja štogod izist i popit.

                   (Svi odlaze i uzimaju stolice, Mirko i Stipe ostaju)

PERE:   Imaš pravo, osušila su mi se justa. Nado donesi mi se napit.

MARA: (prema publici) Dobro govoru u Nadi je spas. ( odlazi u kuću)

STIPE:   (ozbiljno i tužno) Mirko, ma reci mi, kako nan se ovo dogodilo. Di smo to

             falili. Radi čega joj se svidi oni Skok.

MIRKO: Neznan, bit će poradi plaće, .. un ima sigurnu državnu plaću.

STIPE:     Možda imaš pravo, a kaka su vrimena, un će u nas, imat posla

                 još toliko godišć. (Nada donosi djedu hrstule i žmul vina)

MIRKO:   A isto, kad malo boje pogledaš, .. ono je peču mladića, a viš nas.

STIPE:     Ije, obadva sličimo na bakalar. Jan misli da smo min puno godišć

                čekali i puno išćali.

MIRKO: Puno smo pribirali .. i sad smo ostali bez ništa. Ovo je sve isto kako

                da mi je cviće pozeblo.

STIPE:    Jan san puno hvasta, a tin puno filozofiraš o cviću i koja korist od tega.

                Ovo što se nama dogodilo, to se može dogodit samo smotanima.

MIRKO: I diletantima. Najboje da mi gremoća išćat drugu sriću.

STIPE:   Ako je un moga doć po Petru iz Zagreba, možemo i mi poć išćat po

                Selima i Zagrebu.     (dolazi Mara)

MIRKO: Ali se prvo moramo ćapat interneta.

STIPE:     Homoća odma.

MIRKO:   Homoća. (odlaze u kuću)

MARA:   ( vrti glavom i govori publici) Ma viš jih, dobota mi je krivo što više neće

             dohodit kolo Petre, ali bit će i sutra ponovo žrnala s onu mojun tamo-vamo

           susidu. (baci prazne boce Ani ispod prozora. Dolaze Mate, Ana, a iza njih Skok i Petra)

32.



ANA:    Jesi li zadovojna Mare? A kako nećeš bit? Udat će ti se unuka,

              i to ne di bilo. U Zagreb, u metropolu.

MARA: A i tin moraš bit zadovojna što ti inspektor ni skupi Mateta. Ali ne boj se,

               ako ga ni skupi večeras, vratit će se un po njega drugi dan.

MATE: Dobota me je maloprin skolpalo. Jedva san preživi. Nemoj Mare opet,

               kako boga te molin.

INSPEKTOR: Ma smirite se, opustite se. Večeras ćemo se veseliti i pjevati.

MATE:   Kako ću se ja veselit, kad ne znan što će bit s menun sutra.

INSPEKTOR: Sutra je novi dan, a što će biti, to ćemo vidjeti sutra.

NADA: Evo ih judi, evo gredu mužikanti, sad će počet prava fešta.

                (dolaze mužikanti)

PERE : Zna san jan da oni neće potuć.

MARA: Judi, sad kad nas je ovoliko, (pokazuje prema publici i prema pozornici) i tamo

               i ovamo, sad se možemo svi skupa veselit, zajedno s dramskim

               amaterima Vele Luke.

                 (Mužikanti sviraju „Večeras je naša fešta“, a glumci se poklone publici)

KRAJ

● naslovna ● dramske premijere ● festivali ● za djecu ● mjuzikl ● intervjui ● osvrti
<● pišite nam

drama 2

kritike i eseji